PUNJENJE USANA

punjenje usana

UVOD

Ako se kaže da su oči ogledalo duše, a da je nos izraz karaktera, onda su usta definitivno odraz senzualnosti. I zaista, ako se govori o estetici lica, osnovne tri estetske celine koje ćete prvo primetiti na nečijem licu i koje se medjusobno "bore" za prevlast, su svakako usta, oči i nos. Naravno da i drugi delovi lica imaju svoj značaj, obrve, uši, brada, čelo, zubi svakako, ponekad neki mladež, pa kosa. Ali usta, oči i nos su ipak nekako uvek u prvom planu.

Ovde ćemo govoriti o ustima. Neverovatno je koliko mnogo suštinski važnih i različitih funkcija usta imaju i mogu da obave.
Pre svega njihova uloga u artikulaciji govora, govora - koji je ta toliko važna odlika ljudske rase i koji je tako složen i raznolik. Zatim pevanje, sviranje različitih muzičkih instrumenata, flauta, trombon, i drugi. Pa ishrana. I hranu i piće unosimo ustima i kroz usta. Preko 10 parnih, izuzetno finih i gracilnih mišića učestvuje u svim različitim pokretima usana i njihovom tonusu.
A onda disanje. I kroz usta ulazi vazduh u naša pluća, a naročito u slučajevima kada je disanje kroz nos otezano ili onemogućeno.
Sasvim posebno mesto zauzima njihova ekspresivna, mimična uloga - usta mogu odražavati čitav niz različitih emocija, od tuge, razočarenja, bola, preko ljutnje i besa, do radosti, veselja i uživanja. Ova ekspresivna funkcija, zajedno sa govorom, izuzetno je važna u komunikaciji sa drugim ljudima, jer upravo pokreti usana daju tu izražajnu i emotivnu komponentu onome što se izgovara.
A onda osmeh i smejanje. Jedan uvaženi kolega je napisao kako je osmeh najjeftiniji i najlakši način da postanete lepši! Potpuno tačno! Drugi opet kažu da 1 minut veselog smejanja produžava život za 10 minuta. Ovo možda i nije potpuno tačno, ali ima neke istine i u tome. Usta su zatim izuzetno osetljiv taktilni čulni organ - njima možemo osetiti da li je nešto toplo, hladno ili vrelo, hrapavo ili glatko, mekano ili čvrsto.
Zatim njihova seksualna uloga, dakle usta kao jedna od najosetljivijih erogenih zona, poljubac, ljubljenje, i tako dalje... Shvatanje usana kao seksualnog organa i bazira se zapravo kako na njihovoj vizuelnoj primamljivosti, tako i na njihovoj izuzetno velikoj osetljivosti na dodir. Ovo i jeste razlog zašto je ljubljene doživljaj povezan sa prijatnošću.
I eto, sve su ovo USTA! A još nismo ni pomenuli, ono što je zapravo osnovna tema ovog teksta, njihovu čisto estetsku ulogu, dakle usta kao ukras na licu!

ANATOMIJA

Usta se sastoje od tri osnovna sloja: kože, sluzokože i mišića koji je izmedju. Topograski, ona se protežu od baze nosa i nosnih otvora gore, bočno su ograničene nosno-usnim brazdama (nazolabijalne brazde) i usnim komisurama (uglovima), a dole im je granica predstavljena bradno-usnim usekom (labiomentalna brazda).
Najupadljiviji deo usana je Vermilion ili Usno Crvenilo. Svojom jedinstvenom crvenom bojom, i specifičnim oblikom, veoma je istaknut na licu i za mnoge je upravo on sinonim za usne. Vermilion se sastoji od izuzetno tanke kože koja je lišena takozvanog rožastog sloja, tako da se crvena boja krvi iz guste mreže kapilara koji se nalaze ispod, praktično providi, i daje tu jedinstvenu skerletnu, krvavo-crvenu boju, što je fenomen koji ne postoji ni kod jedne druge vrste osim kod čoveka. Ova crvena boja posebno je izražena kod osoba bele puti, dok je kod crne rase samo naznačena.

Ostale bitne anatomske i estetske strukture usana su:

  1. Filtrum (istaknuta struktura u centralnom delu gornje usne, koja polazi od baze nosa i sastoji se od dva vertikalna i paralelna grebena, i plićeg ili dubljeg useka /žleba/ brazda izmedju njih)
  2. Kupidonov luk (Struktura u obliku slova "V" koja je na bazi filtruma)
  3. Centralni Tuberkul (središni istaknut i loptast deo Vermiliona gornje usne)
  4. Bela linija /White-Roll/ (ponekad veoma izražena, u pitanju je granična zona izmedju Vermiliona i kože)
  5. Vlažno-suva linija /Wet-Dry Line/ (vidi se samo kada su usta otvorena, i predstavlja granicu izmedju Vermiliona i sluzokože)
  6. Komisure (uglovi gde se gornja i donja usna spajaju)
  7. Lateralne mase /lateral fullness/
  8. Medijalna udubljenja /medial depression/
  9. Na donjoj usni strukture su postavljene suprotno od gornje - u sredini je blago centralno udubljenje, a bočno od njega su dva krupnija tuberkula

Kao i otisci prstiju, oblik i veličina usana su kod svakog čoveka drugačiji. Ovo je genetski uslovljeno, ali bitan uticaj imaju i različiti spoljašnji faktori, oboljenja, pušenje, i naravno procesi starenja. Generalno, smatra se da je deblja i punija usna atraktivnija, senzualnija i oznaka mladosti. Kod mladih žena, neke studije su pokazale da postoji direktna povezanost izmedju punoće usana i visokih nivoa estrogena, što se povezuje i sa plodnošću. Ideal je dakle da su obe usne simetrične, pune, svežeg izgleda i mekane, da je donja deblja nego gornja, da je gornja blago izdignuta, sa jasnom, dobro definisanom, povijenom i čvrstom belom linijom, istaknutim i dobro definisanim Kupidonovim lukom u obliku slova V, blago zaobljenim i punim centralnim tuberkulom i uglovima izvijenim nagore!

Standardno se opisuju 3 osnovna tipa usana:

  1. pune usne,
  2. tanke usne (i zaravnjene),
  3. usne sa tankom gornjom a debelom donjom usnom.

U odnosu na širinu i položaj uglova, one mogu biti:

  1. široke,
  2. uske (male) ili
  3. povijene (uglovi izvijeni nagore).

Sa procesom starenja, usne se više ili manje istanjuju (gornja brže nego donja), gube volumen, gube svoju isturenost, gornja se spušta na dole, a donja iz evertiranog prelazi u invertiran položaj, tako da se vremenom gornja i donja usna gotovo izjednačavaju po debljini to jest, obe postaju tanke. Takodje, na usnama se pojavljuju i sitne, radijalno orijentisane bore.

FIZIČKI PREGLED

Postoji veliki broj parametara koji se posmatraju pri pregledu usana, i mnogi od njih se mogu i korigovati:

    1. Debljina-Punoća (puna,tanka)
    2. Kontura (sinusoida ili ravna)
    3. Everzija (izvrnuta nagore ili nadole, podignuta, spuštena)
    4. Boja
    5. Tekstura (namreškana, glatka)
    6. Položaj uglova (ascedentni-podignuti nagore, horizontalni, usmereni nadole)
    7. Širina (od ugla do ugla) (široke, uzane)
    8. Središni deo (oblik i veličina tuberkula i Kupidonovog luka, kao i filtruma)
    9. Odnos sa vrhom nosa (razmak od baze nosa, kratka usna, dugačka usna, sapeta usna)
    10. Mišićna aktivnost (hiperfunkcija, hipotonija, izgled u miru i pri pokretima)
    11. Bore na usnama (u miru, pri pokretu)
    12. Asimetrija (fiziološka, patološka)
    13. Položaj zuba i koštanih struktura vilice
    14. Ožiljci na usnama
    15. Tragovi prethodno ubrizgavanih materijala

ZANIMLJIVI BROJEVI

KOREKCIJA USANA

Postoji nekoliko tehnika za uvećanje-podebljanje-podizanje-preoblikovanje usana, i one se mogu podeliti u sledeće grupe:

  1. NEHIRURŠKE TEHNIKE
    a) gde se povećanje postiže korišćenjem različitih injektibilnih materijala, privremenih ili trajnih
  2. HIRURŠKE TEHNIKE
    a) gde se povećanje postiže transplantacijom sopstvenog tkiva (mast, dermis, fascia, tetiva) ili
    korišćenjem sintetičkih implantata (Goretex, Softform, Ultrasoft)
    b) operacije tipa lip-lifting, multipla VY-plastika, suspenzione suture (philtropexy ) idr.

SUPSTANCE KOJE SE KORISTE ZA UVEĆANJE USANA

Postoji veliki broj supstanci koje se koriste za povećanje usana. One pripadaju grupi takozvanih Mekotkivnih Filera (to fill - puniti, napuniti, dopuniti) i koriste se za popunjavanje, podebljanje i uvećanje mekih tkiva, pre svega kože i potkožnog tkiva, ali i drugih, i dakle ne samo za usta, već i za korekciju bora i nabora, različitih iregularnosti na koži, defekata idr. U pitanju su supstance koje su ili u obliku guste tečnosti velike viskoznosti, ili su to suspenzije krupnijih čestica - mikrosfera. U ovom trenutku, na svetskom tržištu ovakvih preparata ih je u ponudi preko 70!

Nekakav savršen, idealan mekotkivni filer za sada nažalost još nije proizveden! i zaista, takav materijal morao bi da ispuni veoma veliki broj uslova:
Morao bi da je bezbedan, netoksičan, da nije kancerogen ni teratogen, da ne izaziva alergijske reakcije, da je dugotrajan ali i reverzibilan (da se može po potrebi lako odstraniti), da ne migrira, da je mekan, da se ne napipava, da adekvatno prati procese starenja tkiva, da je lak za aplikaciju, da daje predvidljive reakcije i rezultate, a minimalnu traumu i vreme oporavka, i da nije skup.
S obzirom da postoji veoma veliki broj ovih supstanci, postavlja se i pitanje njihove klasifikacije. U zavisnosti od primenjenih kriterijuma, one se mogu podeliti na više različitih načina:

    1. AUTOLOGNI/HOMOLOGNI/HETEROLOGNI
    2. ORGANSKI-BIOLOŠKI/NEORGANSKI-SINTETIČKI
    3. PRIVREMENI/SEMIPERMANENTNI/PERMANENTNI-TRAJNI
    4. BIODEGRADABILNI/NEBIODEGRADABILNI
    5. KOMBINOVANI

Jedna od najprihvaćenijih je njihova podela na osnovu toga da li se u tkivu mogu ili ne mogu razgraditi, to jest da li su biodegradibilni ili ne.

PRIPREMA, TEHNIKA, OPORAVAK

Povećanje usana je definitivno postala jedna od najčešćih takozvanih "ambulantnih" estetskih hirurških intervencija. Za ovu intervenciju zainteresovane su osobe različitih uzrasta, kako žene tako, u sve većem broju, i muškarci. Intervencija se izvodi u nekoj od lokalnih anestezija (topična, infiltrativna) ili pak regionalnoj blok-anesteziji, a ponekad se radi i u opštoj anesteziji ukoliko je u sklopu neke opsežnije operacije (face-lifting, nos idr.) Ukoliko se za rad koriste injektibilni fileri, intervencija je kratka (15-30min), a ukoliko je u pitanju transplantacija sopstvenog tkiva (mast, fascia idr.) ili neka od operacija (lip-lift, VY-plastika idr.) onda je potrebno nešto više vremena, a ponekad i rad u dve ili tri etape.
Pre intervencije obavezan je razgovor i pregled. Lekar bi trebalo da pacijenta upozna sa osnovnim činjenicama o različitim preparatima i različitim hirurškim mogućnostima, o načinima dejstva, efektima i mogućim komplikacijama. Na osnovu postojećeg stanja na usnama (debljina, širina, oblik ivica, položaj uglova, stanje kože i potkožnog tkiva, stanje mišića, eventualno postojanje bora, eventualne prethodne intervencije itd.), a uzimajući u obzir i specifične želje svakog pacijenta, odredjuje se i količina supstance koja je potrebna, a koja se izražava u mililitrima (ml) ili kubnim santimetrima (ccm).
Nakon intervencije postoje otoci koji su kod nekih pacijenata veoma blagi, a kod drugih jači. Najveći deo otoka povlači se nakon 2-4 dana, a u celini nestaju nakon 7-10 dana. Takodje mogu nastati i modrice koje se povlače za 5-10 dana. Usna je često napeta i tvrda, a može se javiti i prolazni svrab. Pacijent dobija potrebna uputstva kako da se ponaša u postoperativnom periodu, u smislu eventualne upotrebe hladnih obloga, masaža, uzimanja antiedematozne i analgetičke terapije, kao i preparata za tretman modrica. Kontrolni pregled zakazuje se obično nakon 15 dana. Eventualna manja dopunjavanja, korekcije iregularnosti i asimetrije vrše se nakon mesec dana, po potrebi i ranije.
Bitne stavke u postoperativnom periodu, koje pacijentu treba naglasiti, su još i ove:

  1. izbegavati solarijum, saunu i uopšte izlaganje jakom suncu i toploti /-15 dana/
  2. izbegavati veoma niske temperature, takodje
  3. izbegavati teže fizičke aktivnosti (teretana, jogging itd.)
  4. suzdržavati se od prejake mimike (smejanje, žvakanje, ljubljenje)
  5. izbegavati agresivnije kozmetičke tretmane
  6. ne konzumirati alkoholna pića
  7. prestati sa pušenjem!?
  8. izbegavati lekove sa acetil-salicilnom kiselinom (Aspirin)
  9. umivanje i pranje zuba blagim pokretima

KOMPLIKACIJE

  1. RANE /PRVA 3 DANA/
    - crvenilo, otok, modrice, napetost i otvrdnuće, svrab
  2. KASNE
    - infekcija, diskoloracija, reaktivacija herpesa, perzistentni lokalni simptomi (crvenilo, otok, otvrdnuće, svrab), teleangiektazije, dislokacija preparata, asimetrija, noduli, granulomi, ulceracije

Ono što najviše uznemirava i lekare i pacijente je svakako mogućnost pojave takozvanih "kuglica", koje pacijentima smetaju i brinu ih, čak i kada se ne vide, a ukoliko su i vidljive, onda one naravno remete prirodan i privlačan izgled usne, a mogu dovesti i do pravih deformiteta.
Ovde je zapravo reč o dva sasvim različita fenomena, koji se oba prikazuju kao veće ili manje, pojedinačne ili multiple, mekane ili tvrde - "kuglice".

U pitanju su Noduli i Granulomi:

  1. Nodul se pojavljuje u toku prva 2 meseca, obično je pojedinačan i veličine je zrna sočiva ili manjeg graška. Jasno je ograničen. Ponekad se može eliminisati masažama, a ukoliko to ne uspe, jedino preostaje da se sačeka spontana resorpcija (ukoliko je materijal resorptivan) ili da se pristupi hirurškoj eksciziji.
    Uzrok nastanka nodula je najčešće neadekvatna tehnika ubrizgavanja.
  2. Granulom se pojavljuje kasnije, nakon 6 meseci, godinu dana ili i više, skoro uvek se javlja u većem broju, i masa mu je veća nego kod nodula, a ponekad kao da se širi i u okolna tkiva. Kao tretman preporučuje se primena kortikosteroida lokalno i sistemski, i prilično je uspešna. Vremenom se ove promene povlače i spontano, ali to može trajati godinama.
    Uzrok nastanka granuloma je i dalje nepoznat.

Nažalost, u ovom trenutku nije moguće tačno predvideti kako će pojedini pacijenti odreagovati na različite supsta-nce.
Pokazalo se da su dve stavke posebno nepredvidive (a upravo su one pacijentima najvažnije!):

  1. koliko dugo će trajati postignut efekat i
  2. kolika je verovatnoća stvaranja granuloma.

Takozvane privremene supstance obično traju 4-6-10 meseci, ali pokazalo se da se mogu resorbovati i mnogo brže, što je naravno nezadovoljavajuće. Kada su u pitanju trajne supstance, govori se o godinama, i zaista, mnoge od njih mogu trajati godinama (5-10, pa i više), ali problem je što i komplikacije mogu trajati godinama!
Verovatnoća stvaranja granuloma je na sreću relativno mala, i po različitim statistikama kreće se od 0,01 - 1,0%. Ova komplikacija, kao i druge, može se javiti bez obzira koja je supstanca upotrebljena, trajna ili privremena, ali ono što se definitivno pokazalo kao pravilo, je sledeće:

  1. učestalost komplikacija je veća pri upotrebi trajnih materijala u odnosu na privremene,
  2. učestalost komplikacija je veća ukoliko je primenjena neadekvatna tehnika ubrizgavanja (najčešće neadekvatan sloj, suviše duboko, suviše površno),
  3. učestalost komplikacija se povećava sa povećanjem količine ubrizgane supstance (naročito trajne).

Zakonska regulativa je po pitanju proizvodnje, prodaje i upotrebe različitih injektibilnih materijala (mekotkivnih filera) potpuno različita u različitim državama, dakle neusaglašena, a dve najveće svetske institucije koje se ovim bave, američka FDA (Food and Drug Administration) i evropska CE (Conformite Europeene) takodje imaju različite kriterijume i stavove. U nekim zemljama je upotreba trajnih materijala potpuno zabranjena, od strane njihovih nacionalnih udruženja za plastičnu hirurgiju. U drugim zemljama pak, njihova upotreba nije zabranjena, ali nije ni odobrena, to jest nema CE-mark ili FDA odobrenje. Može se zaključiti da su, bar do sada, kliničke studije objavljene od strane proizvodjača nedovoljne, a posebno po pitanju prognoze učestalosti kasnih komplikacija, a kliničke studije objavljene od strane lekara, u stručnoj literaturi, su uglavnom retrospektivne i takodje nedovoljne. Smatra se da je u ovom trenutku više nego potrebno obaviti što više ozbiljnih i detaljnih prospektivnih naučnih istraživanja i kliničkih analiza, naročito kada su u pitanju trajni materijali, kako bi se obezbedila maksimalna bezbednost pacijenata.

Vlada Ribnikar